Živio je u Tešnju jedan Ivo. Nedavno je umro. Mnogi ga pamte po tome što je uvijek u ustima imao cigaru. Ako je nije pušio onda je bila onako, čitava i to naopako okrenuta u ustima. Po tome su ga prepoznavali, uz nezaobilaznu kapu bila mu je neka vrsta imidža.
Od svih 365 dana u godini jedino tokom Ramazana, tih 30 dana u Ivinim ustima nije bilo cigare. Nit’ upaljene nit’ ugašene. Govorio bi dobri Ive: “Nije vakat”. (S.S.)
