More
    spot_img

    Biznismen iz Tešnja imao je život pun uspona i padova: Od taksiste došao do vlasnika fabrike sa sto radnika


    Padao je više puta, na glavu i na zadnjicu – ali nikada na koljena. Čovjek se borio, osvojio, izgubio, preživio, i ponovo uskrsnuo. Ahmo Halilović se zove

    Sjećate li viralnog hita – teksta koji je na svim portalima koji su ga preuzeli, do danas pročitan preko dva miliona puta: Ima 22 godine, 49 kg, crni pojas – i fabriku sa 100 radnika? To je storija o Vasvi Halilović, ali gotovo su se svi nakon te objave raspitivali o njenom ocu. Ko je, konačno, Vasvin tata?

    „Jezik u sosu“

    Ljudi su se došaptavali da se sa Ahmom Halilovićem nešto čudno događa kada je kao momak daleke 1974. godine napustio siguran državni posao u poznatoj jugoslovenskoj Tvornici svjećica u Tešnju, i otišao u privatnike. A kada se saznalo da to „u privatnike“, zapravo znači „u taksiste“ – onda su bili sigurni: Ahmo je skroz puko.

    Ali, Ahmo nije mario. Nikada mu nije bilo važno šta čaršija priča. Kada je prije 45 godina počeo taksirati, niko u njegovu ladu nije mogao ući prljavih cipela, ili, nedajbože, sa cigaretom u ustima – ma koliko mu ta taksi tura bila isplativa. Uvijek je bio prava picajzla, pedantan do bola.

    Tako je bilo i kada je kasnije (1983.) otvorio restoran. Njegov specijalitet ‘jezik u sosu’ bio je nadaleko čuven, a njegovi konobari morali su izgledati kao oni iz hotela visoke kategorije. Sve je moralo biti savršeno i po pravilu. Kvalitetno, a to košta. To je bio princip od kojeg Ahmo nije odustajao, čak i kad je to bilo na njegovu štetu, što je bilo često. Jer, kod nas se uglavnom tražilo najjeftinije, pa makar to značilo i samo ono drž’ vodu dok majstori odu. A Ahmo je, tvrdoglaovo, igrao na dugoročnu kartu. Kvalitet će tek poslije rata u ovoj državi biti na cijeni, a i to zbog toga što su nas drugi (EU) na to natjerali. No, trebalo je izdržati prvih 20 godina; trebalo je ne odustati od principa i preživjeti teške padove.

    “Volim kada boli!”

    Nakon taksiranja, Halilović se tokom osamdesetih godina, vidjeli smo, bavio ugostiteljstvom, a paralelno i trgovinom. Volio je i kamione pa je ubrzo nabavio dva šlepera i ozbiljno se počeo baviti transportom. U međuvremenu se oženio, a počeo je i rat.

    Sad je to već porodičan čovjek sa ženom i dvoje djece. Oba kamiona je dao u službu odbrane države – i kraj rata dočekuje bez igdje ičega. Trebalo je ponovo krenuti od nule. Ponovo je posljeratnih godina pokušao u ugostiteljstvu, otvorio je kafić, ali – mrka kapa. Bavio se čak i prodajom polovne robe. Pratimo li, sve sami usponi i padovi!

    „Dobro znam da u životu nije važno koliko puta padneš, već koliko puta ustaneš. Znam šta označava mitska ptica feniks. Znao sam da se može uskrsnuti iz pepela“, siguran je bio Ahmo Halilović.

    I onda je najzad došao na svoje. Jer se kvalitet u poslovanju počeo cijeniti, a za što se tražila i pismena potvrda (certifikat). Zato nije nikakvo iznenađenje to što Ahmo Halilović danas ima pravu pravcatu fabriku (EURO ONIKS) sa 100 radnika koja proizvodi PVC stolariju, a vodeći je proizvođač dekorativnih panela za ulazna vrata na Balkanu.

    Očekivano, njegova firma usvojila je i CE znak i izvozi u Europsku Uniju. Nije želio da do zvaničnog certifikata za kvalitet (ISO standard) dođe putem potkivanja, nego je želio validan dokument i proći stvarni proces certifikacije. Diplomirani inženjer Šefket Turalić, jedan od vodećih eksperata u BiH za standarde kvaliteta (kod koga se Certifikat ne može kupiti!), kaže da ga je Ahmo nazvao jedno jutro u 6,15 sati. Ovo je njihov razgovor.

     „Želim da imam onakav certifikat  kakav ima tešanjska Pobjeda!“ , ispalio je.

    „Ali, to će da boli“, odgovorio je Šefket Turalić.

    „Volim kada boli. Vidimo se!“, bio je principijelan Ahmo.

    “Gravitacija” i “biznis geni”

    Ahmo Halilović upravo je održao lekciju o tome kako se od taksiste dolazi do industrijalca. Taj put trajao je 40 godina, ali – da utvrdimo gradivo – bez asistencije SDA, korupcije, Alije, Tita i partije. Pošten način bogaćenja može da utiče na zdravlje, Ahmo je dobio šećer u krvi. Ipak, on ne treba da se brine: ima sina Hakiju i kćer Vasvu.

    Kuća im je u centru Tešnja, što znači da bi gravitacija trebalo da je dovoljno jaka kako bi aktivirala biznis gene da rade u punom kapacitetu.

    Biznismen iz Tešnja imao je život pun uspona i padova: Od taksiste došao do vlasnika fabrike sa sto radnika
    Biznismen iz Tešnja imao je život pun uspona i padova: Od taksiste došao do vlasnika fabrike sa sto radnika

    (Ovo je rukopis iz knjige u pripremi LUKAVI BIZNIS, autor je Hajrudin REDžOVIĆ)

    izvor : Hajrudin Redžovič / biznisinfo.ba



    spot_img

    Aktuelno

    spot_img

    Povezani članci